Живот је благослов!
Живот је благослов! Ове речи можда изгледају чудно, јер како неко може да назове живот благословом када се на сваком кораку сусрећемо са тугом, разочарањем, и грехом. Људи доживљају много туге, и кажу да је живот труд и рад, али обично незахвалан рад. Па како се онда може говорити о животу као о благослову. Ипак, живот постаје благослов онда када испуњавамо Христове заповести и када волимо Христа. Онда је радост бити жив, радост пролазити кроз тешкоће које нас сналазе, а испред нас је безгранично Сунце Праведности (Господ) које сија на нас. Све заповести Јеванђељске почињу са благословени… Благословени Кротки, Благословени Миротворци… Из овога следи, као истина, да испуњавање заповести нуди људима највећу радост.
Старац Амвросије би рекао да је монаштво благослов. И заиста, радост коју манастир пружа је толико велика, да само минут те радости је довољно да човек заборави све муке свог живота, како световног тако и монашког. Ђаво се много труди да омете људе да служе Богу(у свету му то лако полази за руком). У манастиру му то теже иде и због тога зли дух мрзи манастире много и клевета монахе пред људима. Ипак, не кажем да се највеће блаженство налази само у манастирима. Могуће је спасити се и у свету, али достићи анђеоски ниво је могуће само у манастиру, то у свету није могуће.
Отац Макарије, Отац Амвросије, Отац Мојсије, и сви Старци су увек говорили будите понизни. Свети Јован Теолог је на крају овоземаљског живота говорио да треба да волимо једни друге, а наши Старци би додавали будите понизни. Ове две врлине, љубав и понизност, зависе једна од друге, као топлота и светлост. Немогуће је замислити топлоту без светлости. Архимандрит Исак би често питао брата Павла како се осећа. А он би му одговорио Слава Богу добро, твојим молитвама. Архимандрит би му тада рекао да је добро одговорио јер треба да буде поизан. Понизност је висина. Добио сам његов благослов, а вама кажем будите понизни и нека мир буде са вама.
Гордост и понизност
Зли дух, пун мржње према људима, се труди да све наведе на погрешан пут и у томе успева код непажљивих и хвалисавих људи.
Једном се ђаво појавио у људском облику код једног аскете. А аскета га је питао зашто напада људе са толико мржње. А ђаво му је одговрио зато што заузимамо места које су они напустили.
Због гордости зли дуси су избачени из Раја и изгубили су благодат, а понизни људи заузимају њихова места у Рају.
Жеђ за Богом
Душа која чезне за Богом и Његовом Милошћу је слична сунцокрету. Ако та душа престане да чезне за Њим она вене. Неопходно је да у овом животу осетимо Христа. Онај ко га није осетио овде неће га осетити ни тамо у будућем животу. Али како да неко осети Христа? Начин на који се ово постиже је непрестана Исусова Молитва, која дозива Христа у наше душе. Али вас молим да све слике из ума и срца истерате да би Христос био у срцу. Како ово урадити? Поново, Исусовом Молитвом.
Суд
Многи учени људи знају многе науке, али не знају своје душе и не разумеју духовни живот. Такви људи ће се појавити на суду и биће испитивани да ли су испуњавали Христове заповести, а ако нису да ли су се покајали због тога. Такође ће бити питани да ли су веровали у Господа Исуса Христа, Сина Божијег.
И тако ће ови учени људи, који су имали земаљску славу испасти најглупљи.
Духовни прогрес
Лице човека који се труди духовно показује његов духовни прогрес. Једном сам видео лице Епископа у Цркви које ми је привукло пажњу. Његово лице је осликавало радост и његов аскетски начин живота. Са друге стране, лице човека који се не труди духовно показује његову тамну страну. Али, поготово је тужно када људи који су добри не воде рачуна о духовном животу и због тога пропадају.
Борба са страстима
Моје једноставне речи су разумљиве и за петогодишње дете, али смисао целог живота је у њима. Научите да се борите са својим страстима јер је то веома битно па је чак и императиво. Нејбољи водич за вас је Живот Светитеља. Свет је оставио ово штиво одавно, али немојте се угледати на свет јер ће вам читање Житија Светитеља донети велику утеху. Кроз Њихов пример научићете како да се борите са злим духовима и да победите. Нака вам Господ помогне.
Одлазак у Цркву
Идите у Храм Божији што чешће, а поготово када страдате. Добро је стајати у неком тамном углу цркве и плакати искрено због својих грехова.
Духовне радости
Када се вентил срца затвори за световне забаве, други вентил срца се отвори за духовне радости.
Али, како ово стећи. Пре свега, миром и љубављу међу ближњима, и наравно милосрђем. Онда стрпљењем, јер је речено да ће онај који издржи до краја бити спашен. Такође, треба се клонити греховних задовољстава, као на пример картања…
Потпуна радост се не дешава у овом животу, јер овде видимо Бога као кроз затамљено стакло. А након смрти видећемо Господа лицем у лице. Али неће сви видети Господа на исти начин, већ по мери по којој можемо да га примимо. Чак ни сви Анђели не виде Господа на исти начин. Ипак, можемо рећи да онај који није осетио Христа у овом животу неће га видети после смрти. Способност да се осети Христос се постиже духовним радом на себи у овом животу.
Живот сваког Хришћанина се може графички преставити као непрекидна линија која иде на горе. Али Господ не дозвољава да човек види овај прогрес јер зна људске слабости и да би се човек погордио и тако пао у пакао. Бенџамин Френклин је добио веома лошу идеју да људи свакога дана записују своје успехе. На тај начин долази до прелести и духовне пропасти.
Наш пут је другачији. Ми сви морамо да тежимо Богу, Царству Небеском, Истоку, али морамо увидети своје грехе свакодневно, сматрајући себе највећим грешницима, а остале сматрајаћи изнад нас. Ово је веома тешко јер ми обично гледамо туђе грехе и сматрамо себе бољима. Човек мора да се бори против овакве особине. То је тешка борба, али ако се не изборимо не можемо да видимо Бога. Истина је да су само појединци видели Бога овде на земљи лицем у лице, као на пример Свети Серафим Саровски. Али ми сви морамо да се трудимо да видимо Његову Нестворену Светлост. Ако верујемо у Христа и трудимо се да испуњавамо Његове заповести, онда ће мо макар и кроз пукотине да видимо Његову Нестворену Светлост још овде у овом животу. Наше виђење Христа ће бити као гледање створеног сунца, а веома је тешко дуже од секунде гледати директно у сунце. Док су светитељи као орлови који без трептаја могу дуго и директно да гледају у сунце док лете. Тако је и са гледањем Нестворене Божанске Светлости. Само они који су се духовно адаптирали да виде ту Светлост ће је видети, остали неће.
Бестрашће
Човек који је стекао бестрашће добија тако рећи диплому и дозволу да уђе у Небеско Царство и да разговара са Анђелима и Светитељима. Док човек који није победио своје страсти не може да уђе у Рај. Али, рецимо да се нашао у Рају човек који има страсти, он сам добровољно не би хтео тамо да остане.
Превод са енглеског(www.pravoslavie.ru): чтец Владимир (Србљак)
извор: manastir-lepavina.org
29.7.2016.
Нема коментара:
Постави коментар