На делу је једна врста занемаривања целе генерације

Најава укидања веронауке може се схватити као покушај уништења наше културе, напад на породицу која је и даље језгро које чува ту културно-вредносну матрицу, али истовремено и наставак отуђења наше деце. Јер, што буду мање знали о одређеним хришћанским вредностима и хришћанским истинама на којима се заснива наша култура, то ће они бити све више одвојени од хришћанске традиције и од својих родитеља и на неки начин безлична маса.

др мед. Зоран Миливојевић, психотерапеут

Манастир Вазнесење

   Ја изјаву министра Вербића доживљавам као један негативан моменат. Под објашњењем да се ради о некаквим "уштедама" мислим да Министарство за школство врши реформе које у ствари уништавају наше школе и никако не чине добро младим људима који су у том осетљивом периоду када формирају своје личности.

   Пре пар месеци у школама где су постојали психолог и педагог укинули су једно место и одлучили да може да остане или психолог или педагог, иако су то две потпуно различите професије. Знамо да су родитељи презаузети борбом за преживљавање и да све мање времена посвећују деци. Деца су препуштена утицају различитих јавних медија, који опет у својој борби за преживљавање јаку спуштају критеријуме. Врхунац тог примитивизма су ријалити шоу програми у којима се промовишу људи са дна друштвене лествице. Млади људи, ученици основних и средњих школа, то гледају. На делу је једна врста занемаривања целе генерације. Управо у таквом контексту и школа треба да представља онај напор државе која покушава да тој младој генерацији изгради вредносни систем, да их усмери ка здравом начину живота, да смањи насиље, да развија одређене културне и духовне потребе те младе генерације. Међутим, под том паролом да се мора штедети, раде се неке ствари које ја искрено не разумем јер су штетне, првенствено што млади људи и деца као будућност овог друштва, треба да имају нашу највишу бригу, пажњу и приоритет. Ако штедимо на њима сада, имаћемо проблеме у перспективи који ће нас далеко више коштати. Али, истина, та перспектива није толико близу, па ће нека друга политичка екипа тиме да се бави. У том контексту, веронаука у школама омогућава деци да се упознају са библијским причама на којима је заснована наша хришћанска цивилизација. То је један увод у културу, темељ цивилизације којој ми припадамо, првенствено тај културни моменат. Затим, ту је и морални моменат јер многе те библијске и друге приче носе вредносну поуку - дефинишу шта су праве вредности а шта нису, како се понашати у одређеним ситуацијама. И трећи моменат је што наглашавају духовност, јер живимо у времену у коме је духовност потиснута и заборављена, где не можете на јавном медију добити никакву "храну за душу", нешто што ће помоћи да се развија и та димензија људског постојања.

   Тако да мислим да је ова најава укидања веронауке и њеног крајњег редуковања у одређеним школама једна глупост власти која је то предложила и сматрам да се томе треба супротставити. Од тога треба правити политичко питање првог реда, до тога да Српска Православна Црква и све друге конфесије које су код нас признате, треба да се уједине и да искористе тренутак, јер су расписани избори, а верници су значајан део популације, чак и они људи који нису дисциплиновани верници у смислу да одлазе редовно на Литургију, али и они ослушкују шта мисле вође конфесије којој припадају. Ја очекујем да они врло јасно искажу свој став и да се томе супротставе. Наравно, има и других тумачења, па људи кажу - добро, штеди се, али зашто се на томе штеди? Ако анализирамо потезе власти у последњих петнаестак година видимо смишљену акцију против српске породице и српског менталитета. Ми смо, ако се сећате, пре пет година добили доста јасан захтев од Немачке да је потребно да променимо менталитет, значи да променимо свест. Како они читају историју, ми смо се у историјским догађајима често налазили на супротним странама, и они о нама немају лепо мишљење. Значи, ми смо врло непослушан народ по њиховим стандардима, који стално прави проблеме, управо због тога што је, на неки начин, оптерећен истином и правдом. То су наше вредости и из њих онда извире наш инат, пркос, наше "не" које смо изговорили у неким историјским периодима и то њих иритира. Они воле послушне народе. Ми то свакако нисмо и зато се најава укидања веронауке може схватити као покушај уништења наше културе, напад на породицу која је и даље језгро које чува ту културно-вредносну матрицу, али истовремено и наставак отуђења наше деце. Јер, што буду мање знала о одређеним хришћанским вредностима и хришћанским истинама на којима се заснива наша култура, то ће они бити све више одвојени од хришћанске традиције и од својих родитеља и на неки начин постаће та безлична маса која је предвиђена само да ради, да буде послушна и да ужива у примитивним забавама.

ПРАВОСЛАВЉЕ, бр. 1174, 15.2.2016.