То је била школска слава
И школа је још од јутра
Сјала и споља и изнутра
Од светлости наших глава.
Стајали смо, лепи и весели
Испод старе заставе тробојке
Као да смо с неба долетели
И певали школске славопојке.
У дворани пуној родитеља
Пуној слика и сувих венчића
Славили смо првог учитеља
Светог Саву, Растка Немањића.
 |
| фото: Филигран Покимица |
До подне се наша песма вила
Ко жар-птица која шири крила
И надлеће орахе, тополе
И дудове око наше школе.
Те песме су одавно умукле
Певуше их још деке и баке
Што празником цупкају унуке
И листају старинске читанке.
Просветаше све тикве и пеце
Подиже се магла заборава
Дочекасмо друкчије месеце
И врати се просветитељ Сава
да нам опет буде песма деце
да нам опет буде школска слава!
Нема коментара:
Постави коментар