Свети деспот Стефан Високи и Преподобна Евгенија - кнегиња Милица

Где више пута нису успевале војске и оружје,

ту је увек успевала једино просвећеност.

Деспот Стефан Лазаревић

Сваки историјски јубилеј указује 

на историјско трајање нечега или некога;

шестогодишњица манастира манасије 

указује на свештену историју спасења

 једног конкретног народа и земље у којој се налази; 

указује, дакле, на спасење од смрти

 кроз сједињење с богом у христу; 

то спасење се остваривало и данас се остварује

 кроз литургију и у литургији; 

зато је сва манасија у том знаку и облику;

 кроз монашки подвиг, 

кроз служење другом,

 кроз архитектуру, сликарство, књижевност,

 кроз бригу за Божју творевину; 

у том знаку она треба и даље да пребива

 до другог доласка христовог и васкрсења мртвих

 када ће литургијска заједница

 постати истинско царство божије.

епископ браничевски игњатије, 2007.

1. август/19. јул

СВЕТИ деспот Стефан Високи. Син кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице. По мајци наследник круне Немањића. Рођен 1377. године на двору свога оца у Крушевцу. Одгајан у побожности и од малена васпитан у православном хришћанском духу. Као младић изучавао је световне и духовне књиге, особито Свето писмо. После косовског слома примио је са шеснаест година од своје мајке власт у Србији. Био је један од најобразованијих и најпросвећенијих српских владара. написао је чувено Слово љубве, један од најлепших поетских дела наше средњовековне књижевности. Обновио је град Београд и у њега пренео своју престоницу из Крушевца. Попут славних предака из царске лозе Немањића, обновио је и подигао велики број цркава и манастира. Славни манастир манасија код Деспотовца је најпознатија његова задужбина. Скончао у миру на данашњи дан 1427. године.

Преподобна Евгенија - кнегиња Милица. Кћи топличког војводе Вратка, потомка најстаријег Немањиног сина Вукана. Супруга српског кнеза Лазара са којим је изродила три сина: Стефана, Вука и Добривоја и пет кћери: Мару, Драгану, Јелену, Теодору и Оливеру. Након косовске трагедије преузела власт у Србији и мудро управљала земљом у најтежим временима њене историје. Тешила уцвељене и ожалошћене, бринула о удовицама и сирочади, помагала старе и болесне обнављајући порушену земљу. Обновила и подигла велики број цркава и манастира и саградила своју чувену задужбину - манастир Љубостињу код Трстеника. На државном сабору 1493. године предала је власт своме сину Стефану и повукла се у манастир Жупањевац где је примила монашки постриг и монашко име Евгенија. Путовала са монахињом Јефимијом у посету султану Бајазиту од кога је добила на дар мошти свете Петке и донела их у Србију. Пред крај живота прешла у своју задужбину манастир Љубостињу где је примила најстрожији монашки постриг - велику схиму, добивши ново монашко име Ефросинија. Једна од највећих жена српске историје, скончала у миру 11. новембра 1405. године.

Епископ Николај, ОХРИДСКИ ПРОЛОГ, Сабрана дела, књига 13, Глас цркве, Шабац, 2013.

Певају сестре манастира Манасије, 2007.