Translate

28. новембар 2013.

Митрополит Амфилохије Радовић, ПОСНА ИСХРАНА МЕЊА ФИЛОСОФИЈУ ЖИВОТА

   Однос према храни зависи од става који човек има према себи и према смислу живота уопште. Став према животу и његовом смислу регулише однос према храни, као што храна и начин исхране мењају философију живота. Онај који сматра да је човек "тело и само тело", и у времену и у вечности, бринуће се једино за своју телесност и искључиво за своје телесно одржавање и здравље. Код таквога све је подређено стицању хране и уживању у њој. Такав и кад се уздржава чини то искључиво тела и његовог здравља ради. Онај пак који верује да је човек психофизичко биће, тј. биће устројено од душе и тела, и који прихвата вечни смисао човеков, непролазност његове телесности и душевности(духовности), бринуће не само о неговању телесног здравља, него и о своме душевном и духовном здрављу, своме здравоумљу, посматрајући увек и једно и друго - под видом вечности и непролазности. Под истом призмом успоставиће и свој однос према храни и њеној употреби у свагдашњем животу.
 Модерна медицина као и савремена психологија и психоанализа постале су, на темељу експерименталног познавања човека, потпуно свесне дубинског јединства, узајамности и међусобне зависности душевног и телесног у човеку.Телесни живот и здравље зависе од душевног, душевни и духовни живот под великим су утицајем стања људског тела. Многе телесне болести имају свој корен у психи; душевни поремећаји су често проузроковани телесним манама и болестима. То што је модерна наука стекла после дугог лутања и трагања, често пута - заблуда и једностраности, Црква је то вековима знала, указујући управо на пост као на моћно средство задобијања равнотеже душевног и телесног и постизања целовитог здравља.
   Какав значај сам Бог придаје храни види се по томе да је Његова прва заповест у Рају била - заповест о храни, тј. заповест о неједењу са дрвета познања добра и зла. Ова заповест Божија била је позив човековој слободи на правилну употребу творевине (као хране), на успостављање правилног односа према лепоти света и према знању које се преко њега задобија. Гажење заповести значи злоупотребу света и његових дарова, датих за "насладу и храну човекову". Отуда и дубинска промена философије и схватања живота: обоготворење твари уместо Творца, замењивање пролазном храном речи Божије (заповести) која је живот и која даје живот човеку, свету и храни. Држање заповести је значило - храњење Речју Божијом као Хлебом живота, који је Хлеб самога хлеба, Живот живота, Светлост светлости, Знање знања.

Милоје Марковић, Котлић са хиландарским крстом
   
Пост управо жели да нас врати таквом изворном односу према храни, према творевини и према Богу. С обзиром да цео човек учествује у злу, потребно је да целосно буде и у добру. Зло и злоупотреба се зачињу у срцу и у души, воља га прима и покреће а тело претвара у дело. То је унутрашња структура сваког људског греха, од оног Адамовог и Евиног до данас. Зато је и прави пост, као повратак човековој равнотежи и успостављању правилног односа према природи и Богу, уздржање душе и тела, он ангажује целог човека. Уздржавање од одређених јела које није праћено уздржавањем од зла и недела, од малог је или никаквог значаја. Зато Црква у току овог четрдесетодневног поста позива верне: "Постимо се постом пријатним, благоугодним Господу. Истински пост је уздржање од онога што је зло, уздржање језика, одбацивање гнева, ослобођење од похотљивости, оговарања, лажи и гажења заклетве". На другом месту у посним службама се каже изричито: "Постимо браћо духовно, постимо и телесно".
   Шта је у ствари пост?
   На првом месту пост захтева умерену исхрану, промену у храни, употребу хране која није шкодљива за организам и која га не преоптерећује. Занимљиво је да је први Божији благослов човеку по стварању, био да се храни биљном храном, да буде биљојед. Таква храна заиста више одговара организму; њеном употребом се поштује светиња живота, развија љубав према свим живим бићима. Убијати животиње значи лишавати их радости живота. Богомудри Владика Николај Жички наводи и још један разлог неједења меса: не једем месо, каже он, како би и животиње осетиле да ја чекам долазак Господа мога! Иако је касније разрешено једење меса, и у Старом и Новом Завету, ипак пост показује да је првобитни благослов остао на снази (њега се и данас придржавају монаси који се углавном држе биљне хране и рибе). Таква промена и уздржавање од хране помаже унутрашњој промени срца и душе, омогућује интензивнији духовни живот, ослобађање од рђавих навика, дубље познавање самога себе, слободније трагање за тајном Божијом у себи, бригу о стицању врлина. Као такав он је заиста много обухватнији и смисленији од вегетаријанства и дијете. Шта је још пост, схваћен онако како га негује Православна Црква и сагласно вековном искуству светих Божијих људи?
   Пост је најбољи васпитач човекове воље и ослободитељ од принуде нагона, поробљености страстима и рђавим обичајима.
   Пост је дивни препородитељ и очиститељ душе и тела.
   Пост нам открива тајне наша природе, њене моћи и немоћи, њене границе, вежбајући је у уздржљивости и издржљивости.
   Пост нам опитно открива светињу хране и хлеба кога једемо. Тек кад се човек нечега лиши, осети и спозна његов значај.

 

   Пост добровољним лишавањем хране, нарочито укусних јела, вежба и чини човека спремним да се суочи са принудним недостатком хране који га сналази у животу (ратно стање, затвор, сиромаштво и сл.).
   Онај који постом доживи светињу хлеба свагдашњег, знаће шта значи глад и гладан човек па ће бити много спремнији да помогне ономе који је у невољи. Као такав пост је будилник човекољубља. Много је милостивије срце људи који су патили у детињству од немаштине или у рату или који су постом доживели светињу хране него ли људи који читавог живота живе у изобиљу. Давно је народ рекао за такве: Сит гладном не верује.
   Душевни и телесни пост размекшавају окамењеност срца, буде у души самопознање и дух покајања.
Прави пост захтева узајамно праштање међу људима, јер једино онима који праштају једни другима, прашта и Бог њихова сагрешења.
   Као духовни чинилац пост позива на искорењење зла и злих жеља и помисли из срца и ума сасецајући тиме зло у корену.
   Посно уздржање нам открива не само светињу хлеба који једемо него и воде коју пијемо и сна којим се одмарамо од наших трудова.
   Прави пост не само што чисти организам од шкодљивих масноћа и преоптерећења него је он и очишћење душе од загађености страстима и гресима.

Манастир Вазнесење

   Пост смирује тело и душу, открива човеку његову коначну немоћ и буди чежњу за Божанском силом и милосрђем.
   Пост помаже успостављању равнотеже између телесног и душевног у нама; њиме се тело учи да служи души и уму, а душа и ум и срце - Богу као своме вечном извору и увиру и дародавцу живота вечног.
   Пост је такође наше добровољно учешће у распећу и страдањима Христовим, сећање на њих ( то нарочито важи за пост среде и петка, дане када је Христос издат односно разапет и умро на Крсту). Он је и наше учешће у страдањима света, будилник у нама састрадалне љубави према свим створењима и бићима.
   Умерени телесни пост пробистрава ум, олакшава души дајући јој крила и омогућујући да се више посвети трагању истине, молитви, богопознању и богомислију, вечном удрављу и спасењу.
   Без поста нема истинског богопознања ни боговиђења. Он је припрема душе за сусрет са Богом и са братом; рађа у души богољубље и братољубље.
   Уздржавајући се од хране човек штеди за друге. Помагање ближњих, нарочито оних који су сиромашни једно је од основних својстава поста.
   Пост је исцелитељ душе од саможивости и самољубља.
   Пост рађа у души дух жртвености и пожртвовања, учи истинској слободи, владању собом, брањењу других од себе.
   Реч је Божија: Овај род (демонски) изгони се само постом и млитвом. И заиста, не једном је преоверено да пост исцељује не само од телесних него и од душевних болести, па чак и од ђавоиманости, демонске запоседнутости човека.
   Пост васпитава за успостављање правог односа према природи и природним добрима и даровима и исцељује од њихове било какве злоупотребе. Еколошки проблем и загађеност природе је неразрешив без "посног" самоограничења и враћања богодатој употреби свега око нас и у нама.
   Пост дарује мудрост живота, припремајући човека за његово свеукупно преображење, како на личном тако и на друштвеном плану. Будући опит дубље заједнице у Богу, оплемењује људску земну заједницу и односе међу људима.
   Пост обнавља и васкрсава душу, припрема је за примање квасца и тајне Христовог Васкрсења кроз Свето Причешће Телом и Крвљу Христовом и радосно прослављање самог догађаја Васкрсења Христовог.

ПОСТ - ПУТ КА ТРПЕЗИ БОГА ЖИВОГА, Светигора, Цетиње, 2010.

Нема коментара:

Постави коментар