Translate

10. септембар 2013.

ДРАГУЉ ИЗ РИЗНИЦЕ СВ.САВЕ

Манастир Жича, Светигора, Цетиње-Београд, 2011.

 Из Жичке повеље сазнајемо да је прву српску крунидбену и катедралну цркву Свети Сава снабдео најзнаметнитијим хришћанским светињама, међу којима је била и рука Светог Јована Крститеља. Заједно са другим драгоценостима на је у немирним временима друге половине 13. века, из Жиче пренета у ново црквено средиште у Пећи, а онда је у 15. веку реликвија дошла у посед владарског дома Бранковића. Јелена, жена деспота Лазара Бранковића, реликвију је уступила своме оцу, морејском деспоту Томи палеологу, који је усмутним временима турских освајања избегао у Италију, поневши са собом и Претечину десницу. Он је, за богату надокнаду, реликвију уступио папи Пију Другоме, који је 1464. године поклонио катедрали у родном граду Сијени. 
Д.Матовић, "Вечерње новости", 22.7.2011.

Истраживање реликвије "Претечина десница", једне од најдрагоценијих хришћанских светиња, недавно је обавила др Даница Поповић, научни саветник Балканолошког инситута САНУ. Даница је, заједно са др Марком Поповићем, научним саветником Археолошког института у Београду, први научник у свету који је добио дозволу да приђе реликвији и истражи тајну Крститељеве руке која се, од 15. века, чува у катедрали у Сијени. Реликвија је посебно важна јер представља земне остатке светог Јована Крститеља, једне од најзначајнијих личности библијске историје.




Поделивши своје искуство ексклузивно са читаоцима "Новости", Даница Поповић открива да су досадашња научна сазнања о сијенској реликвији била несразмерна са њеним историјским, културним и уметничким значајем.
ОТВОРЕНА ВРАТА
За "Претечину десницу" Даница Поповић се заинтересовала пишући студију “ о жичким реликвијама. Али, у то време, средином деведесетих, приоритети су били на другој страни. Прави импулс била је израда монографије о манастиру Жича. - Посао не би био урађен без подршке црквених великодостојника. Владика Хризостом покренуо је иницијативу у Синоду СПЦ, а владика Иринеј (Буловић) написао је писмо надбискупу сијенском .После тог писма сва врата су нам била отворена. 
- Она је занимљива широј научној јавности посебно због тога што се ради о прворазредном светом предмету,  али и о врхунском делу византијског златарства. За српске научнике посебно је значајна као највреднија сачувана реликвија која је некада била у саставу Жичке ризнице коју је формирао Свети Сава.

Путовање у Сијену за саговорницу представља посебно искуство.
-Секретар надбискупа сијенске катедрале одвео нас је до места где се чува реликвија. Имала сам осећај као да сам се вратила у средњи век. Реликвија се, заједно са даровном повељом папе Пија II, налази у гвозденој шкрињи-каси великих димензија, похрањеној у скривници. Та веома мала просторија која се налази поред капеле светог Јована Претече, подигнута је након приспећа реликвије. До скривнице се стиже уским завојитим ходником, кроз двоје гвоздена врата из 15. века. Та врата, као и шкриња са реликвијом, откључавају се већ вековима уз помоћ два кључа, од којих се један чува у Надбискупији а други у градској курији.
"Претечина десница" износи се верницима само једанпут годишње-на други дан празника Тројице, када се излаже у главном олтару цркве. Од 1464. до данас поштује се у Сијени као највећа светиња.
- Упркос одређеним објективним ограничењима, проучавања су донела низ нових и важних сазнања, каже Даница. - Реликвија представља одлично сачувану руку до лакта, са оковом који потиче из два различита периода: старијег, од позлаћеног сребра, рађеног у техници филиграна, са уметнутим бисерима и драгим камењем. Истом периоду припада и кружни затварач са медаљоном у којем је лик светог Јована Претече, а око њега урезан је натпис: "Претечина десница Јованова, покри ме Саву архиепископа српског".Наша саговорница истиче да је натпис на медаљону до сада погрешно читан, као "Претечина десница Јованова, помени ме Саву архиепископа српског".
- То није необично, јер су га углавном гледали људи који не знају старословенски језик. Када сам се вратила у Београд, консултовала сам колеге који се баве старом књижевношћу. И њима је било тешко да пронађу аналогну реч за реч "покри". Њено најближе значење је "заштити ме". Натпис се може датовати у сам почетак 13. века, што одговара хронологији Жичке ризнице.
У ОСНОВАЧКОЈ ПОВЕЉИ ЖИЧЕ
"Претечина десница" помиње се у оснивачкој повељи манастира Жиче(1220). Из овог документа сазнајемо да је прву српску крунидбену и катедралну цркву Свети Сава снабдео најзнаменитијим хришћанским светињама до којих је дошао после латинског освајања Цариграда 1204. године. Заједно са другим драгоценостима она је, у немирним временима друге половине 13. века, из Жиче пренета у ново црквено средиште Пећ, а онда је у 15. веку реликвија дошла у посед владарског дома Бранковића.“Јелена, жена деспота Лазара Бранковића, реликвију је уступила свом оцу, морејском деспоту Томи Палеологу, који је у смутним временима турских освајања избегао у Италију, поневши са собом и Претечину десницу. Он је, за богату накнаду, реликвију уступио папи Пију II, који је 1464, године поклонио катедрали у родном граду Сијени. 
РЕПЛИКЕ
До данас је сачувано неколико реплика.
- Једна се помиње чак у Француској у цркви Сен Мадлен у 17. веку - каже Даница. - Друга се чувала у Цариграду у 14. и 15. веку у цркви Богородице Перивлепте. По једној верзији та "Претечина десница"(цетињска) дошла је у руке малтешких витезова. Најпре је однета на Родос, па на Малту. Малтешки витезови поклонили су је руском цару, и све до револуције била је део царске ризнице. Потом ју је добио Александар Карађорђевић, а кад се заратило пребачена је у цркву светог Василија и тамо чувана до краја рата...

Нема коментара:

Постави коментар