Translate

10. децембар 2017.

Архимандрит Тимотеј, Манастир Вазнесење, Недеља 27. по Духовдану, 10.12.2017.

Вознесение Господне. Фреска
Вазнесење Господње, Фреска
фото: www.pravoslavie.ru

Митрополит Месогејски Николај (Хаџиниколау): „Комерцијални” и „друштвени” Божић – како на Рождество заборављамо на Бога?

„Хајде да прославимо, људи, Христово Рождество". Време рођендана Христовог почиње, време поста и припрема за Велики празник.

   Али,  Празник је постао прелест, потопљен у трговину
   Обично је Божић посебан дан, посебно време у години када заборавимо на Бога. Односно, ми само доживљавамо комерцијализовани Божић. (Традиционални божићни слаткиши у Грчкој, божићни сто ..), светлост на улицама града, илузорни венци, вештачке јелке, храна, „гурабе и меломакароно“, размена божићних поклона, предвиђање викенда, тринаеста плата … Рождество је готово: са напуњеним стомаком и девастираним срцем. Христа нема нигде. Ово све готово нема никакве везе са истином и веома је разочаравајуће: празник је постао прелест, спуштен у трговину. И, вероватно, неко од оних који покушавају да зараде за хлеб, могу пронаћи извињење, али ова потреба уништава изванредан смисао и дубину одмора.
                                         
   Преваре: „комерцијални“ Божић је прва превара. Али постоји још једана, и она је подмуклија. Ово је превара „друштвеног“ Божића: Божић видимо као „празник љубави, породични одмор“. Празник када све се сретнемо и донирамо новац за социјалне пројекте, прикупљамо за сиромашне пакете пиринча, тестенина, кромпир, пилетине, флашу уља. То су сва добра дела, дакле, и Црква их поздравља, и то морамо чинити, али добра дела за Божић  а не само Рождество. Можемо принети малу милостињу да сиромашан купи нешто на пијаци, оставити неке новце на послужавнику, и, евентуално, ићи у дистрибуцији поклона сиромашним породица епископије, али не доживети у свом животу Божић.
   Па шта је Божић? Како да га упознамо? Можда би требало учинити нешто још значајније ове године, што ће за неке од нас – вероватно, за мене – пружити последњу такву могућност? Шта је значење Божића?
   Добра дела за Божић не одговарају Божићу
   Када кажемо „Божић“ или „Божић у“, у нашем уму, ови концепти имају тенденцију да буду повезани са обиљем свих врста роба, размену поклона, украса, путовања, наравно … Ови ставови наводе нас на странпутицу. Али, с друге стране, дају нам разлог да се мало променимо. Хајде да пробамо обиље – барем ове године – заменити једноставношћу и у њему срећно живети предстојећи Божић. Не у сиромаштву, као Христос, али без сувишка. Нека наш сто буде довољно пун да задовољи наше потребе, али не и претоварен храном. Уместо да ми, добро нахрањени, дамо поклоне богатом храном, покушајмо да негујемо милост у нашим душама и лишимо се нечега ради нашег суседа. Ако немамо новца, узети мало времена за патње, мало стрпљења – усамљени човек тешко живи, ради оних којима је то потребно, идите у болницу. И ово ће бити најбољи поклон Христу. Уместо украшавања свега около, украшавајмо наше душе. Несрећа је, ако је наша кућа пуна звона, јелке и цвећа, а наше срце покрива паучина. И како је дивно, када је срце украшено, а кућа сређена, али скромна!
   Уместо дугих путовања, направићемо једно – путовање мудраца: идемо у Витлејем да видимо шта се десило тамо, шта нам је Господ објавио (Лука 2, 15). Да би разумели шта је Витлејем, потребно је мало тишине. Ово је догађај који се некада догодио у једном од палестинских села? Или је то држава коју осјећам, упоредо са уклањањем мудраца? Мало ближе разумевању шта је Божић? О чему он говори? Како је наше спасење рођено у једноставности пећине и понизности воље? Како Бог издваја своју љубав и облачи се у људску природу? Како се Бог смањио и пружио нам највећу прилику да постанемо као и Он?
   Божић је благословено време које се поново отвара пред нама. Отвара се као јединствена прилика за све. Ово ће нас стално подсећати ових четрдесет дана, и целог нашег живота. Немамо много посла: отворимо очи, проширујемо уши и примајмо духовне поруке како бисмо могли да будемо у истинитом Витлејему и радујемо се целим бићем Божићу. Тада ће Божије Рождество потврдити да је „Бог у нама“, а не само „са нама“, него баш у нама: Божје царство је унутар у вама (Лука 17, 21).
   Желим да се после четрдесет дана које је Бог дао свима нама, без изузетка, будемо достојни да видимо Христа, не само рођеног у јаслама у Витлејему, већ – што је најважније – ушушканог у јаслама наших душа.

   извор: beseda.rs

Јеромонах Доситеј Хиландарац, "МОНАШКОМ СТАЗОМ ДО ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ"

09. децембар 2017.

БЕЗУМНИ БОГАТАШ И ДУХОВНА БЛАГА

   У име Оца, и Сина, и Светог Духа!
   У данашњем Јеванђељу Господ приповеда Својим ученицима прекрасну причу о богаташу — човеку, који је сакупио велику љетину, толико велику, да његове житнице, амбари нису могли примити све накупљено. Највероватније, било је зрно, хлеб, неки плодови. Овај богаташ је почео размишљати шта да учини са толиким добром? Решио је: „Сада ћу сломити старе житнице и саградићу нове, сакупићу у њих све своје богатство и уживаћу: јешћу, пићу, веселићу се, и душа ће моја бити испуњена блаженством“.
                                        Резултат слика за безумни богаташ
   „ Безумниче, ове ноћи тражиће душу твоју од тебе“, — тако говори Бог овом човеку (види Лк. 12, 16–21), који, у већој или мањој мери живи у свакоме од нас. Алавост, користољубивост, задобијање материјалних блага постали су идоли нашег времена. У свести човека и човечанства ове вредности су стале на место Бога, и помутиле наш разум.
   Чини нам се, уколико добро материјално обезбедимо своје битисање, да ћемо тада обезбедити и блаженство живота, чак и саме душе. Али, Господ нам говори да се људима који се не богате у Богу, одједном све привидно богатство, задовољство, благостање претвара у ништа. Коме иде оно што човек остави за собом после смрти?
   У прах се претварају сви напори и тежње, свакодневни труд. Међутим, најстрашније је то што је душа човека, који се обогатио трулежним добрима овог света, а не божанском благодаћу, нага, жалосна, несрећна и подлеже вечној смрти.
   Шта значи богатити се у Богу? О овоме, заједно са нама, расуђује светитељ Филарет Московски. Он нас подсећа на јеванђељске речи о томе да треба својим животом, својим рукама, поступцима да градимо „житнице нетрулежне“, „нетрулежне ризнице“ духовног блага. На који начин? Кроз милосрђе, помоћ ближњима, кроз делатељну љубав.
   Никакво богатство, никаква слава, никаква власт нису способне да заштите човека од пакла и вечне таме.
   Видимо како моћници овог света падају, како се алави људи излажу руглу, на сваком кораку их називају лоповима и лихварима. Ипак, заборављамо да смо и ми често подјенако несрећни, алави, јер заборављамо Бога, не видимо око себе страдање ближњег свог и не притичемо му у помоћ.
   Ето каква поучна, важна и страшна прича нам је данас испричана у Јеванђељском читању.
   А апостол нам данас усељава велику радост и наду: сва дела таме, која видимо око себе и којима смо предавали свој живот, могу се одагнати Божанском светлошћу и светлошћу јеванђељског живота. Јер некада бејасте тама, а сада сте светлост у Господу, — говори апостол, — владајте се као деца светлости, јер плод Духа је у свакој доброти и праведности и истини (Еф. 5, 8–9).
   Нека би се благост, праведност и истина уселиле у наша срца и да доносимо ту јеванђељску светлост свету.
   Амин.

   Јеромонах Игњатије (Шестаков)
   извор: www.pravoslavie.ru

БОГОРОДИЦЕ ДЈЕВО

Монахиње манастира Жиче
Санкт-Петербург, октобар, 2016.
ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧЕ
фото: www.pravoslavie.ru

Ликови Светогораца - Епископ Хризостом Хиландарац

                          Фотографија корисника Пријатељи манастира Хиландара
   Епископ Хризостом је рођен 1939. године у Руми где је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе отишао је у манастир Дечане где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског г. Павла (Стојчевића).
   Године 1966. отишао је у Сједињене Америчке Државе где је на Богословској академији Свете Тројице у Џорданвилу дипломирао из литургијског богословља. По завршеним студијама служио је као парох у српским храмовима у Чикагу и околини.
                            Фотографија корисника Пријатељи манастира Хиландара
   Из Америке одлази у Свету Гору, у манастир Хиландар.
   Ту је провео двадесет година и произведен је у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као представник Хиландара био је у два наврата Протоепистат (Протос) Свете Горе.
   Фотографија корисника Пријатељи манастира Хиландара
   Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, на свом редовном заседању од 14. до 24. маја 1988. у Београду, изабрао је архимандрита Хризостома за Епископа западноамеричког, уз сагласност цариградске Патријаршије чији су клирици сви светогорци. Епископ Хризостом је управљао Западноамеричком епархијом све до 1992, до избора за Епископа банатског.    Године 2003. изабран је за Епископа жичког.
   Упокојио се у раним јутарњим часовима 18. децембра 2012, на празник Преподобног Саве Освећеног, у Епископском двору у Краљеву
   Фотографија корисника Пријатељи манастира Хиландара

   извор: Пријатељи манастира Хиландара
Фотографија корисника Пријатељи манастира Хиландара
Свештена општина Свете Горе 1979. 
Еп. Хризостом као Прот, са свих двадесет Антипросопа (посланика)
Фотографија корисника Пријатељи манастира Хиландара
На Фанару 2011. Патријарх српски, Патријарх Цариградски и Епископ Хризостом

БИТИ ТОЛЕРАНТАН ИЛИ ТРПЕЉИВ? (протојереј-ставрофор др Милош Весин)

Коларчева задужбина, Београд