Translate

18. фебруар 2018.

"ПОСТ С МОЛИТВОМ СРЦЕ ЋЕ ДА ЗГРЕЈЕ"

На канон Св. Андреја Критског


Пост с молитвом срце ће да згреје,
Над земљом се свуд разлеже звон.
Преподобни оче наш Андреје,
Горко читам твој свети канон.

Одакле, душо, почети сузама,
Грешних дана је прошао хлад?
Ти завапи и срцем и уснама:
-Боже, помилуј, не одбаци ме сад!

Адаме, био си први човек ти,
Пао у Рају, плако си без конца.
Плачи душо, и ти далеко си
Од свога Владике и Творца.

Душо, докле у греху стајање?
Ко Ева лако падаш у њих.
Принеси зато сада кајање
Господу Богу и Цару нас свих.

Адам је био изгнан из Едена
Прекршив једну заповест тек.
О, душо, где ћемо бити ми,
Преступајући цео наш век?

О. душо, чему се надаш ти?
За оружје узми плач и пост.
Опет си у бедној хаљини,
Савет змије ткао је подлост.

О, душо, крај је близу ненадано,
Прени се, на вратима Судија.
немамо чим да се оправдамо,
Што се буниш сад, душо моја?!

Нада мном опет вода надошла,
Живот пролази као кадила дим.
Браћа су Јосифа продала,
Ти се, душо, сама продајеш злим.

Погођен прељубе стрелама
Пао је Давид, ал' покајан уста.
Ти си, душо, од детињства лукава,
Зло чинила, заборавила Христа.

О, душо моја, устај пред злима,
Крај се ближи, а суза не лије.
Завапи и срцем и устима
Христос да те помилује.

Сав у греху пашћу пред Пречисту,
Пашћу испред Чисте Голубице.
Погледај тугу и нашу беду,
Не остави, Свеопевана Царице.

О, Андреје, оче преблажени,
Пастиру с Крита, певам ти смерно.
Да избегну нова сагрешења
који се тебе сећају верно.

24. март 1987.

јеромонах Роман Матјушин, ЈАСИКОВ ШУМАРАК, CATENA MUNDI, Београд, 2015.
Манастир Вазнесење

АДАМОВ ПЛАЧ

   Вечерас се сећамо Адама који је изгнан из раја. И који оплакује свој пад.
  „Седе Адам наспрам раја, и своју наготу, ридајући, оплакиваше. „Бедан ја, који сам обмани лукавог поверовао, и који сам покраден, и од славе удаљен! Јадан ја, који сам простотом обнажен и који не могу да схватим. О, рају, чије се раскоши више нећу наслађивати, нити ћу више видети Господа мога и створитеља! Већ ћу у земљу поћи, од које сам узет. Милостиви, милосрдни, вапијем ти: Помилуј ме палог!“
   Ово је само једна од песама са вечерашњег богослужења, у којој опевамо праоца који плаче. Како су нам блиске његове речи. Како су нам блиске његове сузе. Како су наши његови вапаји.
   Он седи, сам, можда је ту и Ева, али он је сам, затворен у свој свет, и проклиње тренутак, тај проклети тренутак у коме је поклекао, и који га је коштао блаженог бивствовања. Увек постоји тај тренутак, у коме се прелама наша слобода, после којега ћемо или плакати пред затвореним вратима раја, или ћемо и даље пребивати у блаженству. А тако је крхко то благо које нам је даровано. Изгледа вечно, и може да буде, а тако се лако разбије у парампарчад. И остави нас у пустињи. У којој се једино можемо напојити сопственим сланим сузама.
   Сутра ћемо опет молити једни друге за опроштај. Сутрашња недеља је недеља праштања. Сутра су покладе. Адам је, срећом, измолио опроштај од Човекољупца.

   Анастасија-Весна Илић, 17.2.2018.
ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА

«На реках Вавилонских», Псалам 136.

Псалам 136.

Давидов, (кроз Јеремију, код Јевреја ненатписан)
(МТ: Псалам 137)

На рекама Вавилонским,
тамо сеђасмо и плакасмо,
када се опоменусмо Сиона.
На врбама посред њега обесисмо харфе наше.
Јер тамо нас запиташе они који нас заробише за речи певања,
и који нас одведоше за песме (наше):
Певајте нам од песама Сионских.
Како ћемо певати песму Господњу на земљи туђој?
Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
Нек се прилепи језик мој за грло моје, ако те не споменем,
ако не истакнем Јерусалим за почетак весеља мога.
Помени, Господе, синове Едомске у дан Јерусалимов
који говораху: порушите, порушите, до темеља његовог!
Кћери Вавилонска, злонесрећнице,
блажен је ко ти узврати ону освету коју си нам учинила;
блажен ко ухвати и разбије децу твоју о камен.


Фрагмент Великопостного концерта в Академической Капелле Санкт-Петербурга (2011 год). 
"На реках Вавилонских" - это 136 псалом, который поется на утрене в Неделю о блудном сыне. 
Исполняет Праздничный хор Свято-Елисаветинского монастыря. Регент монахиня Иулиания (Денисова), солист Алексей Климович. Гармонизация архидьякона Романа Тамберга.

Свето миро Преподобног Симеона Мироточивог у Хиландару

Празник Светог Симеона Мироточивог – ктиторска слава у Манастиру Студеници

 
   У суботу 17/4. фебруара  2018. године у Манастиру Студеници је прослављена ктиторска слава – Преподобни Симеон Мироточиви. Уочи славе служено је свеноћно бденије на коме је био присутан велки број свештенства, монаштва и верног народа.
   Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ  жички  Господин  Јустин. Његовом Преосвештенству саслуживали су: игуман студенички архимандрит Тихон (Ракићевић), архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит Тимотеј (Миливојевић), протосинђел Сава (Илић), јеромонах  Виталије (Милошевић) и други свештенослужитељи.
   Учешће у евхаристијском сабрању узели су монаси и монахиње из многобројних манастира Епархије жичке: Жиче, Раче, Вазнесења, Свете Тројице, Сретења, Никоља, Градца, Вујна, Каменца, Враћевшнице, Преображења, Рујна, Згодачице и других манастира.
   У беседи Епископ је нагласио важност јеванђелских речи које нас позивају да свој живот поверимо Господу и у Њему пронађемо ослонац који ће бити јачи од свих невоља и искушења. Свети Симеон Мироточиви нам је у томе прави пример и учитељ.
   На литургијском сабрању Епископ жички Господин Јустин је произвео  студеничког монаха Агапија (Радојевић) у чин јерођакона. После резања славског колача и завршетка Литургије, манастирска братија је спремила трпезу љубави за све присутне.
   По завршеној трпези љубави, Епископ жички г. Јустин је сабрао монаштво, одржао пригодну беседу са поукама и изразио наду и жељу да се и убудиће на празник Преподобног Симеона Мироточивог  монаштво из Епархије жичке сабира у манастиру Студеници, и да такви монашки скупови постану традиција.

   Братство манастира Студенице
   извор: eparhija-zicka.rs

Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин, Манастир Студеница, ХРАМОВНА СЛАВА, 17.2.2018.